Biciklizam Bor Gamzigradska Banja 2012

Posle uspešne prve vožnje do Borskog jezera, juče sam odlućio da jednu turu odvozim do Gamzigradske Banje koja je oko 22 km udaljena od Bora preko Brestovca i Metovnice. Pošto je Gamzigradska Banja na nižoj nadmorskoj visini na oko 158m u odnosu na Bor sa oko 450m znao sam da će lako biti stići do cilja koji sam zacrtao.Ono što me je zapravo brinulo je povratak, ali o tome će više biti kada budem opisivao povratak u toku teksta.

Krenuo sam oko pola devet, pošto je put lagan, nisam hteo žuriti, laganom vožnjom sam stigao za sat ipo vremena i prosečnom brzinom od oko 15 km/h što uključuje i minimalnu pauzu od par minuta za osveženje koju sam napravio kod Metovnice. Pošto je veći deo puta bila nizbrdica, nije bilo potrebe da se pravi pauza. Kada sam stigao ono što mi je odmah zapalo za oko su klupice koje su bile postavljene uz reku Timok kao i vikendice i privatan smeštaj na drugoj strani reke.

Klupice za sedenje u Gam Banji Kraj Timoka

Sobe za smeštaj u Gamzigradskoj Banji

Vraćajući se nazad zapazio sam Hotel Kastrum u kome pored smeštaja možete nešto i pojesti.

Hotel Kastrum u Gamzigradskoj Banji

Tokom ovog obilaska nisam išao u obilazak Felix Romulijani kulturno i istorijsko nasleđe antičkog Rimskog carstva, ali svakome ko se nađe u Gam Banju treba i ovo arheološko nalazište posetiti. Posle obilaska Gamzigradske Banje vreme je doslo da se rastanem sa ovom jako lepom banjom. Na samo nekoliko kilometara pri povratku video sam ubijenu zmiju blizu reke Timoka.

Zmija nedaleko od reke Timok

Put me je dalje vodio istim putem kojim sam dosao, sve do odvajanja za Bor preko Metovnice i Brestovca, ili Suve Reke. Zastao sam tu par minuta da bih odlučio kojim putem dalje. Put preko Metovnice i Brestovca mi je bio poznat pa sam odlučio da se upustim u avanturu preko Suve Reke i ako nisam znao šta me čeka zbog toga što nisam znao ni daljina koja je kao ni put kojim ću ići. Put koji sam izabrao ispostavio se kao dobra odluka zbog toga što i ako je bila konstantna uzbrdica, koja nije bila velika..Uz put sam se iznenadio kada sam ugledao tunel, gde sam za trenutak zastao zbog toga što nisam znao dužinu tunela, ali krenuvši na desnu stranu videla se svetlost.

Tunel Suva Reka

Posle par stotina metara od tunela Suva Reka naišao sam na jedan kratak most ispod čega se nalazi dosta smeća.

Most kod Suve Reke

Ostatak deo puta se uglavnom svodio na poluasfealtirani, polu iskopan put nabacan rizlom. Ono što je nedostatak ovog puta preko Suve Reke je manji broj hladovina,  slab ili gotovo nemoguć signal sva tri mobilna operatera, kao i slabo naseljeno mesto što vam samim tim smanjuje mogućnost da ćete negde naći vodu. Zato obavezno kada se ovim putem vraćate obavezno ponesite dosta vode, i iskoristite svaku malu hladovinu zbog toga što ih nema mnogo.