Do sada je bilo tekstova samog autora ovog bloga, međutim red bi bio da predstavim jedan gostujući tekst Damira Petkovskog vezanog za biciklizam od Bora do planine Stol.
Stol je planina nedaleko od Bora, koja se i vidi iz samog grada. Obzirom da volim biciklizam i prirodu, i da su mi pomalo dosadile jednolične vožnje do Brestovačke banje i Borskog jezera, imao sam veliku želju da odem biciklom na vrh planine Stol, da, ma koliko to zvučalo neizvodljivo.
Što se tiče same udaljenosti od Bora, Stol nije tako daleko, svega 15 km. Ono što je veći problem jeste konfiguracija terena po kojem se vozi, preciznije nenormalno naporne uzbrdice.
Najpre se iz Bora kreće ka selu Brezonik, na samom početku vozi se nizbrdo oko 1 km pored starog površinskog kopa kojem se može prići do samog oboda i sa vidikovca pogledati jedna od najvećih veštačkih rupa u Evropi.
Potom sledi vožnja uzbrdo nešto duže od 2 km pa zatim spuštanje oko 5 km do sela Krivelj. To sve ukupno iznosi nekih 8 km i predstavlja zagrevanje za ono glavno.
Izlaskom iz sela Krivelj, vozi se uzbrdo 7 km, često i po takvoj uzbrdici da sam morao da vozim metodom cik-cak kako bih što više odmarao noge. Kondicija nije neki problem, ali mišići natkolenice jednostavno peču od bolova usled napora.
Na 15-om kilometru od Bora dolazi se do kraja asfaltnog puta. E tu počinje mountain Bike uživancija. Šumskom stazom dugom oko 2 km dolazi se do planinarskog doma i jezerceta u podnožju samog grebena.
To je to što se tiče vožnje bajsa. Odatle počinje guranje ili nošenje bajsa po stazi ili bolje rečeno kamenjaru i to zadovoljstvo traje oko 45 min. Bicikla se može voziti tek nekih 100-tinak metara neposredno ispred samog vrha planine.
Nema puno stvari koje se mogu porediti sa osećajem kad se posle tolikih fizičkih napora nađeš sam na vrhu, legneš, uživaš u pogledu i limenci Nikšićkog piva. Mmm...
Naravno, da bih ponovo došao, moram prvo da odem :)
Spuštanje gurajući ili noseći biciklu niz strmu kamenitu stazu ume da bude vrlo komplikovano. Najvažnije je ne žuriti. Jer ako vas bicikla povuče na dole, ode mast u propast. Dakle, samo polako, korak po korak, čvrsto držite bajs uz sebe i sići će te bez problema.
Povratak je lakši u odnosu na dolazak. Vozi se najpre šumskom stazom oko 2 km do asfaltnog puta, potom ide downhill vožnja 7 km, što predstavlja izuzetno uživanje i opuštanje.
Od sela Krivelj sada sledi vožnja uzbrdo 5 km, ali ne tako naporna. Arhitekta koji je projektovao put zaslužuje zlatnu medalju za proračun. Nagib je takav da iako vozite uzbrdo, vozi se vrlo lako i relativno brzo. Kod sela Brezonik ide vožnja nizbrdo 2 km a onda uzbrdica pored površinskog kopa, ne tako duga koliko naporna jer je put izuzetno strm. To ako preživite, eto vas ponovo u Boru.
Stol je planina nedaleko od Bora, koja se i vidi iz samog grada. Obzirom da volim biciklizam i prirodu, i da su mi pomalo dosadile jednolične vožnje do Brestovačke banje i Borskog jezera, imao sam veliku želju da odem biciklom na vrh planine Stol, da, ma koliko to zvučalo neizvodljivo.
Što se tiče same udaljenosti od Bora, Stol nije tako daleko, svega 15 km. Ono što je veći problem jeste konfiguracija terena po kojem se vozi, preciznije nenormalno naporne uzbrdice.
Najpre se iz Bora kreće ka selu Brezonik, na samom početku vozi se nizbrdo oko 1 km pored starog površinskog kopa kojem se može prići do samog oboda i sa vidikovca pogledati jedna od najvećih veštačkih rupa u Evropi.
Potom sledi vožnja uzbrdo nešto duže od 2 km pa zatim spuštanje oko 5 km do sela Krivelj. To sve ukupno iznosi nekih 8 km i predstavlja zagrevanje za ono glavno.
Izlaskom iz sela Krivelj, vozi se uzbrdo 7 km, često i po takvoj uzbrdici da sam morao da vozim metodom cik-cak kako bih što više odmarao noge. Kondicija nije neki problem, ali mišići natkolenice jednostavno peču od bolova usled napora.
Na 15-om kilometru od Bora dolazi se do kraja asfaltnog puta. E tu počinje mountain Bike uživancija. Šumskom stazom dugom oko 2 km dolazi se do planinarskog doma i jezerceta u podnožju samog grebena.
To je to što se tiče vožnje bajsa. Odatle počinje guranje ili nošenje bajsa po stazi ili bolje rečeno kamenjaru i to zadovoljstvo traje oko 45 min. Bicikla se može voziti tek nekih 100-tinak metara neposredno ispred samog vrha planine.
Nema puno stvari koje se mogu porediti sa osećajem kad se posle tolikih fizičkih napora nađeš sam na vrhu, legneš, uživaš u pogledu i limenci Nikšićkog piva. Mmm...
Naravno, da bih ponovo došao, moram prvo da odem :)
Spuštanje gurajući ili noseći biciklu niz strmu kamenitu stazu ume da bude vrlo komplikovano. Najvažnije je ne žuriti. Jer ako vas bicikla povuče na dole, ode mast u propast. Dakle, samo polako, korak po korak, čvrsto držite bajs uz sebe i sići će te bez problema.
Povratak je lakši u odnosu na dolazak. Vozi se najpre šumskom stazom oko 2 km do asfaltnog puta, potom ide downhill vožnja 7 km, što predstavlja izuzetno uživanje i opuštanje.
Od sela Krivelj sada sledi vožnja uzbrdo 5 km, ali ne tako naporna. Arhitekta koji je projektovao put zaslužuje zlatnu medalju za proračun. Nagib je takav da iako vozite uzbrdo, vozi se vrlo lako i relativno brzo. Kod sela Brezonik ide vožnja nizbrdo 2 km a onda uzbrdica pored površinskog kopa, ne tako duga koliko naporna jer je put izuzetno strm. To ako preživite, eto vas ponovo u Boru.
super provod! :)
ReplyDeletebicikli prodaja